Miroslav Antić

Зашто ме бацате увис?

Зашто мислите да сам жива?

Зашто мислите да сам птица?

И зашто мислите да сам крилата?

Није ли можда зато што сте у мени приметили

да сам толико опчињена слободом

да ми је неудобно, исто као и вама,

то што припадам себи?

Не бојим се живота. Бојим се штo се не сећам

колико сам већ пута била мртва.

Не бојим се ни смрти.

Бојим се штo ћy опет заборавити да сам живела.

Исто дело, гледано из разних побуда,

може да буде промашај или да буде чаролија.

Иста даљина, мерена разним потребама,

може да буде ту негде, или да буде чак онамо.