Jelena Tanasković

A kada me ljudi pitaju zašto sam se oženio njome tog septembra, iako sam je poznavao samo tri meseca i bio svestan da brak neće potrajati, ja im kažem da je život teško breme i da je zaista lepo kada se neko – pa makar to bilo i nakratko – ponudi da ga nosi umesto vas.

Cela moja porodica veruje u duhove, a moja baka je govorila da se u njih ne pretvaraju samo loši ljudi već i loša dela.

Osećate li ikad krivicu zbog toga što ljude koji su vam bliski koristite kao materijal za svoje filmove?“

„Ne razumem nijednu reč u toj rečenici. ’Krivica’ – znam šta znači, ali ne razumem poentu. ’Korišćenje’ – mnogi upotrebljavaju tu reč kao da se radi o nečem užasnom, ali to je samo način da jednu stvar preobrazite u nešto drugo, i svi to svakodnevno radimo. A ’materijal’ – to je kao da kažete da postoji neka konkretna stvar od koje se prave filmovi, poput gline ili nečeg sličnog, a sve ostalo ostaje po strani. Možda ima onih koji tako prave filmove, ali takvi filmovi su sranje.“

„Kada ljudi gledaju moje filmove, mene to podseća na svojevrsno prevođenje na neki drugi jezik. Moj posao je da povežem niz slika u celinu – film – a te slike se zatim, u glavama gledalaca, preobražavaju u nešto drugo, ponekad u emocije. I svaki put kada mi kažu šta su doživeli, ja saznam nešto više o njima, ali i o samom filmu. Sve uvek počinje od snimaka i scena, a emocije posle toga ili dođu, ili ne. Ne razumem se dovoljno u njih da bih mogla da ih planiram.“

„Razmišljao sam o tome. Neki ljudi, obični ljudi poput mene, igraju po pravilima. Ponašamo se na određeni način, govorimo ono što se od nas očekuje. Ali kada bismo svi bili takvi, ovaj svet bi bio prilično dosadan. Zato postoje ljudi kao što si ti, koji se ne plaše da zatalasaju, da okrenu svet naglavačke. I možda ljudima iz tvog okruženja nije uvek lako, ali ti ovaj svet činiš boljim za sve nas.“

I ja sam to mislila“, reče. „Mislila sam da sam posebna i da zbog toga stalno brljam i

pravim drugima probleme. Ali sada znam da je to zato što zapravo nisam dobra osoba.“

jednom trenutku sam shvatila da se o drugima može mnogo toga saznati iz načina na koji su me maltretirali – to mi je pomoglo da otkrijem kakvi su ljudi hteli da postanu i kako su želeli da ih ostali vide.

izgledali su kao da je neki vanzemaljac došao na našu planetu, snimio kamerom ljudska bića i pokazao nam kakvi smo, ali sa mnogo više iskrenosti nego što bi to nama samima ikada pošlo za rukom.