Natanijel Horton

Propovedaj! Piši! Radi! Čini bilo šta, samo nemoj ležati i umirati!

ispovedi istinu!

Prečasni gospodin Dimsdejl pognuo je glavu, kao da se u sebi molio Bogu, i zatim stupi napred.

– Jestira Prin – reče naslonivši se na balkon i pogledavši je uporno u oči – čula si šta kaže ovaj čestiti čovek i vidiš odgovornost koja je na meni. Ako osećaš da će to dati mira tvojoj duši, i da će zemaljska kazna biti delotvornija za spas duše, ja te pozivam da kažeš ime svog saučesnika i svoga sapatnika! Nemoj biti nema zbog rđavo shvaćene ljubavi i sažaljenja prema njemu; jer veruj meni, Jestira, i kad bi bio svučen s visokog položaja i stao tu kraj tebe, na toj uzvišici srama, bilo bi mu ku

svakom ovakvom slučaju ispoljavala se ista svečanost u vladanju gledalaca, kao što je i priličilo narodu kod koga su se vera i zakon behu slili u jedno, i u čijem su karakteru oboje bili duboko utisnuti, tako da je i najblaži i najstroži čin javne discipline bio podjednako dostojanstven i strašan

Osnivači nove kolonije, ma kakvim da su se utopijama o ljudskoj sreći i vrlini u početku zanosili, odmah su prepoznali kao prvu praktičnu potrebu da jedan deo novog, još netaknutog zemljišta namene za groblje, a drugi za tamnicu.

Neka je blagoslovena masačusetska naseobina, gde je krivica javno kažnjena!

u staro se doba smatralo odličnim sredstvom za širenje građanskih vrlina, kao što je nekada bila giljotina za vreme terora u Francuskoj.

Da se kakav rimokatolik našao među gomilom puritanaca, možda bi video u ovoj divnoj ženi, tako živopisnoj po odelu i izrazu i s detetom na grudima, nešto što bi ga podsetilo na sliku Bogomatere, za koju se toliko slavnih slikara nadmetalo da je predstave; nešto, u stvari, što bi ga podsetilo samo po suprotnosti s tom svetom slikom bezgrešnoga materinstva, čije dete beše došlo da iskupi svet.

Oni su bili dovoljno jakih živaca da bi, bez i najmanjeg gunđanja o njenoj oštrini, posmatrali i izvršenje smrtne kazne, kad bi tako glasila presuda;

Vrlo rado, prijatelju; i čini mi se da će vas razgaliti, posle tolikih muka i boravka u divljini, što se najzad nađoste u zemlji gde se krivica goni i kažnjava pred licem vlasti i naroda, kao što je to ovde u našoj pobožnoj Novoj Engleskoj.

Može biti da krivac stoji tu i gleda ovaj tužni prizor, ljudi ga ne znaju, a on zaboravlja da ga Bog gleda.