Đorđe Vasiljević

Majka me je oslobodila. Oterala je sve moje strahove, ali u svoj svojoj mudrosti nije sagledala jednu stvar. Kada sam te večeri uz njenu i Perinu pomoć prestao da se plašim Leke, tiranina, svog oca, prestao sam da se plašim bilo koga.

Nasmejao sam se i tiho u sebi ponovio Minjine reči sa rastanka: „Sve svoje mane nosi kao vrline! I zapamti, tvoje srce će morati da bude u stanju da unovči svaki ček koji tvoja luda glava ispiše.“

„Čoveku je lako biti pošten kad mu ljubav ne da drugog izlaza.“

„Sine, sa nečijim strahom se ne valja igrati, i pacov napadne čoveka kad je sateran u ćošak, bez obzira na to što je čovek neuporedivo veći.“

Sud je dozvoljavao jednu knjigu u petnaest dana do optužnice, i dve posle optužnice, valjda da ne izađemo previše načitani.

doneo sreću. Izvadio sam poslednju pljugu i dao mu je. Njemu je

„Patriotizam je vrlina zlih.

Sve svoje mane nosi kao vrline! I zapamti, tvoje srce će morati da bude u stanju da unovči svaki ček koji tvoja luda glava ispiše.“

Strah ne možeš da pojedeš i popiješ, strah ne možeš da obučeš, za strah ne možeš ništa da kupiš. Pa što bi se onda plašio?

čuveno praseće pitanje – Ima li života posle Božića?