Alan Vots

Onda, biti svestan znači biti svestan misli, osećanja, osećaja, želja i svih drugih oblika iskustva. Nikad, u bilo koje vreme, niste svesni ničega što nije iskustvo, misao ili osećanje, već osoba koja doživljava to iskustvo, misli ili oseća. Ako je tako, šta nas navodi na pomisao da takvo nešto postoji?

Takvi instrumenti, kao i instrumenti jezika i misli, zaista koriste ljudima samo ako su oni budni – ako nisu izgubljeni u sanjarenju o prošlosti i budućnosti, već su u najbližem dodiru sa tim trenutkom iskustva gde samo stvarnost može da se otkrije: ovim trenutkom. Ovde je život živ, ustreptao, jasan i prisutan i sadrži dubine koje nismo ni počeli da istražujemo. Ali, da bismo to uopšte videli i razumeli, um ne sme da bude podeljen na „Ja“ i „ovo iskustvo“. Taj trenutak mora da bude ono što uvek jeste – sve što vi jeste i sve što znate. U ovoj kući, nema mesta za tebe i mene!

Ja sam depresivan i želim da izvučem „Ja“ iz ove depresije. Suprotno od depresije je ushićenje, ali, pošto depresija nije ushićenje, ne mogu da se nateram da budem ushićen. Mogu, međutim, da se napijem. To me čini divno ushićenim i tako, kad naiđe sledeća depresija, imam brz lek. Sledeće depresije su sklone da postaju sve dublje i mračnije, zato što nikad ne svarim to depresivno stanje i ne izbacim njegove otrove. Zato moram još više da se napijem da ih ugušim. Vrlo brzo počinjem da mrzim sebe što se toliko napijam, zbog čega postajem još depresivniji – i tako to ide.