Daniela Bakić

U ovom društvu starenje je IN jedino ako se rodiš kao vino ili sir, ili te iskopaju u Viminacijumu.

I menjaj sebe. Uvek prvo sebe. Druge ionako nećeš uspeti

Ovi drugi što ih celog života viđaš nasmejane, kao „nije nam ništa“, i što se ljube kad ih ko gleda, a čepaju se ispod stola – ti su najgori, takvi na kraju pucaju.

Na kraju krajeva, i „voleti“ je glagol. Menja se kroz vreme. I ne gubi vreme na to da nedostupnog učiniš dostupnim, a nevoljenog voljenim.

I prestanimo da se poredimo s drugima. Takve smo kakve smo. Od sebe još niko nije pobegao. A uvek će se naći neka bolja, lepša, mlađa, našminkanija, napucanija i zgodnija, tu nema pomoći, zato nema ni smisla porediti se s drugima. Jedino što možemo da učinimo je da budemo najbolje verzije sebe. Danas sam bila dobra, sutra ću biti još bolja. Okej sam sama sa sobom.

Niko nam ništa ne duguje. Dugujemo same sebi. Da naučimo da živimo, da odbacimo strahove, slutnje, zaboravimo da smo nekada bile povređene, uvređene, da prestanemo da merimo i počnemo da živimo, da se radujemo.

Omiljena pesma na radiju – pojačajte do daske i žurka može da počne! Kafa s Gagom na pauzi? Knjiga? Film? Baklave u dva ujutro. Šta god, drage moje, sve je dozvoljeno. Smejte se, plačite, vičite, pevajte, radite šta god vam padne na pamet, samo ne dozvolite da ovaj život prođe pokraj vas kao neki tuđi voz. Planirajte svoje vreme, narugajte se dosadnoj svakodnevici, zagrlite jedna drugu u prolazu, plešite u kuhinji, napišite knjigu, obradujte nekoga, učinite dobro delo i ne tražite ništa zauzvrat. Vratiće se samo. Videćete. Uvek se vrati. I sve će biti dobro, na kraju. Zato, igraj svoju igru, opusti se, uhvati ritam…

Omiljena pesma na radiju – pojačajte do daske i žurka može da počne! Kafa s Gagom na pauzi? Knjiga? Film? Baklave u dva ujutro. Šta god, drage moje, sve je dozvoljeno. Smejte se, plačite, vičite, pevajte, radite šta god vam padne na pamet, samo ne dozvolite da ovaj život prođe pokraj vas kao neki tuđi voz. Planirajte svoje vreme, narugajte se dosadnoj svakodnevici, zagrlite jedna drugu u prolazu, plešite u kuhinji, napišite knjigu, obradujte nekoga, učinite dobro delo i ne tražite ništa zauzvrat. Vratiće se samo. Videćete. Uvek se vrati. I sve će biti dobro, na kraju. Zato, igraj svoju igru, opusti se, uhvati ritam…

Zato, ne čekajmo ponedeljke, ni petke, ni Nove godine da okrenemo neki novi list. Niko nam ništa ne duguje. Dugujemo same sebi. Da naučimo da živimo, da odbacimo strahove, slutnje, zaboravimo da smo nekada bile povređene, uvređene, da prestanemo da merimo i počnemo da živimo, da se radujemo.

Osećaj peska na bosim nogama. Ukus hladne kafe na nepcima u vreli letnji dan. Popodnevno sunce na kapcima. Cveće koje ne očekuješ. Ruka na ramenu kad joj se najmanje nadam. Lepa reč.

Osećaj peska na bosim nogama. Ukus hladne kafe na nepcima u vreli letnji dan. Popodnevno sunce na kapcima. Cveće koje ne očekuješ. Ruka na ramenu kad joj se najmanje nadam. Lepa reč.