Негде тамо, дубоко у нама, непрестано вибрира оно што нас покреће и чини живим — што донекле и јесте живот у свом најчистијем виду. Зато писати о емоцијама — а нарочито писати за децу — значи стварати пут за упознавање онога што јесмо и онога што су други. Почетак, средина и крај тог пута је емпатија — данас потребна више него икад.