Bertolt Breht

Krajem 1924. godine Helena Vajgel na svet donosi njihovo prvo dete, sina Štefana. Breht tako postaje otac po treći put, pošto još od 1919. sa svojom prvom velikom ljubavlju Paulom Banholcer ima vanbračnog sina Franka****, a iz braka sa austrijskom glumicom i operskom pevačicom Marijanom Cof i kćer Hanu Marijanu. Breht i Helena Vajgel venčaće se krajem 1929. godine, na iznenađenje i razočaranje ostalih žena u piščevom životu, a 1930. dobiće još jedno dete, kćer Barbaru.***** Brehtovo najmlađe dete, sin Mihael, koga je 1944. u Sjedinjenim Državama rodila danska glumica, književnica i fotografkinja Rut Berlau, umreće svega nekoliko dana po rođenju. Brak sa Helenom Vajgel odoleće, međutim, svim životnim iskušenjima, velikim delom upravo zahvaljujući spremnosti Helene Vajgel da toleriše brojne Brehtove naporedne veze

Brehtovi komadi uglavnom se zasnivaju na nekom književnom delu koje bi njemu lično ili njegovim saradnicima privuklo pažnju, a pored toga sadrže i niz elemenata iz još nekoliko književnih izvora. Pojedini kritičari ovo su tumačili kao nedostatak originalnosti, prebacujući Brehtu da samo vešto prerađuje i kompilira tuđa dela.

Termin „epsko pozorište“ odnosi se i na sadržinu i strukturu dramskog teksta, ali i na pristup glumi. Za razliku od tradicionalnog pozorišta, čiji je cilj bio da pruži savršenu iluziju i da navede gledaoca da se poistoveti sa likovima komada, da saoseća s njima i da proživljava ono što oni proživljavaju, epsko pozorište počiva na efektu potuđenja*******. Ovaj pristup podrazumeva da gledaocu nipošto ne treba pružati privid realnosti, koji bi ga naveo na poistovećivanje sa likovima i njihovom sudbinom, već i tekst komada i njegova inscenacija treba da čitaoca ili gledaoca podstaknu na čuđenje, pa tako i na razmišljanje. To se može postići različitim sredstvima, kao što su fragmentacija radnje koja se, primera radi, prekida songovima, neposrednim obraćanjem publici radi objašnjavanja komada itd.