Sju Kofman

Hoću da kažem: ja sam bila spremna i željna da postanem onakva kakvom su me isklesali, bez bitnih rekvizita na vidiku.

„Može li se ovaj brak spasti? Uvek možemo da se prijavimo za taj kviz i da saznamo.“

Ja sam paranoik, ludača. Ponekad sam tako nesrećna da nisam u stanju da govorim, tako tužna da moram da se zaključam u kupatilu i pustim sve slavine da bih zaglušila svoje plakanje. A ponekad mi živci tako popuste da nisam u stanju da se smirim, sva se tresem pa ili uzmem pilulu ili kradom gucnem malo votke, zavisi šta nađem.

Kako postati sretna žena? Kako se nositi sa životom a ne poludjeti uz djecu, muža i okruženje koje od žene, ma gdje ona živjela, traži samo jedno: prilagodi se, budi tiha, budi ljupka, budi majka, budi sluškinja, smiješi se, smiješi se, smiješi se dok ne crkneš ili ne završiš u ludnici.

budite prema sebi milostive, volite sebe, to je jedini put prema duševnom miru bez koga smo sve mi samo klupko jada

Čudno, ali jedna drastična pojava u životu kao da znači da će uslediti mnoge druge promene – nastaje neka vrsta lančane reakcije.

Žene kao što sam ja, posle izvesnog broja godina dokazivanja same sebi u domaćim poslovima, trebalo bi da napuste izolovanost ognjišta i ponovo uđu u „veliki svet“, da se s njim uhvate ukoštac i prilagode što pre.

mogu da nastave školovanje i diplomiraju ili doktoriraju, mogu da otvore umetničku galeriju ili prodavnicu antikviteta ili knjižaru ili neki šašav butik;

Nikada se nisu razveli, mada niko nikada nije uspeo da shvati zašto.

Trebalo je da znam, ali naravno da nisam – bila sam suviše čvrsto odlučila da mi ovaj dan bude lep