Katrin Stedman

„Kad bi se pobeda detaljno opisala, više se ne bi mogla razlikovati od poraza.”

Žan Pol Sartr, „Đavo i Gospod Bog”

Kažu da znate da starite kad svi oko vas počnu da vam izgledaju neverovatno mlado.

To je na neki način zastrašujuće. Koliko brzo ono što je dobro može postati nedovoljno dobro kad ga uporedite s nečim drugim.

„Kad bi se pobeda detaljno opisala, više se ne bi mogla razlikovati od poraza.”
Žan Pol Sartr, „Đavo i Gospod Bog”

Stres, adrenalin, očajna životinjska potreba da to uradite drže vas dvadesetak minuta. Onda puknete.

Mi ljudska bića posedujemo zapanjujuću sposobnost prilagođavanja, zar ne? Poput biljaka, rastemo koliko nam saksije dozvoljavaju.

Zajedno smo, ali sami sa svojim mislima i jedno s drugim.

Vozimo se manje-više u tišini do hokamske plaže, dišući i razmišljajući. Zajedno smo, ali sami sa svojim mislima i jedno s drugim. Pokušavamo da zadržimo malo trome pospanosti koja još nije sasvim izvetrila. U svemu ovome postoji osećaj za urođen ritual. Nama se to ponekad dešava, stvari se jednostavno tako razvijaju. Malo čarolije prodre u naš život i mi je negujemo kao nežnu biljku. Sve ovo smo već radili ranije, to je jedna od naših stvari. Jutro na godišnjicu. Dok se zaustavljamo na parkingu, pitam se da li ćemo i dalje slaviti ovaj dan nakon što se venčamo za dva meseca. Možda će to biti naš novi dan?

dve potrebe se stalno sučeljavaju: potreba da živite svoj život i da budete uz nekog. Vaša veza, ili vaš život. Koliko god da se trudite, ne možete imati i jedno i drugo.