Viktor Igo

ona je ostvarivala ideal onog što izražavaju reči „dostojna poštovanja“; jer izgleda da je potrebno da žena bude majka da bi bila dostojna obožavanja.

Lepe devojke slatko proćerdavaju same sebe.

„Prijatelji, upamtite što ću vam reći, niti ima rđave trave niti rđavih ljudi. Ima samo rđavih odgajivača.“

Pravičan čovek mršti obrve, ali se nikada pakosno ne osmehne. Mi razumemo srdžbu, ali ne zlob

Vera, to je čovekova potreba. Teško onom koji ni u šta ne veruje!

Treba, doista, da ima onih koji se uvek mole za one koji se nikad ne mole.

svaki čovek se može popravljati i usavršavati.

Biskup je pljeskao rukama.

– Tako se besedi! – uzviknu on. – Izvrsna je stvar, i doista divna, taj materijalizam. Ne može ga ispovedati ko mu drago. Ali ne prevari onoga ko ga ispoveda; taj neće glupo dopustiti da ga proteraju kao Katona, ili kamenuju kao Stefana, ili spale živog kao Jovanku Orleanku. Oni koji su uspeli da se naoružaju tim divnim materijalizmom imaju tu radost da se osećaju neodgovornim i da veruju da mogu bez ikakva uznemiravanja sve progutati, mesta, sinekure, dostojanstva, dobrim ili rđavim putem stečenu vlast, unosne prevrtljivosti, korisna

VIII
GOSPOĐA VIKTIRNIJEN TROŠI

. Pod tim uslovom ona prestaje da bude jalova ljubav za nauku i postaje prvi i najviši način čovekovog otkupljenja, i ona se tako uzdiže i od filozofije postaje religija.

Filozofija ne sme biti balkon podignut nad tajnom samo zato da bi je mogla lako posmatrati, i bez drugog cilja osim da zadovolji ljubopitstvo.

Ostavljajući da razvijemo svoju misao drugom prilikom, zadovoljićemo se da kažemo da ne razumemo ni čoveka kao polaznu tačku, ni napredak kao cilj bez ovih dveju sila koje su dva pokretača: verovati i voleti.

Napredak je cilj, ideal i uzor.

Šta je ideal? Bo