Vilijam Tekeri

Snob je onaj ko se ponizno divi onome što ponižava

Snobizam podrazumeva težnju da se postane deo elite, više klase, odnosno aristokratije, makar uz pomoć neuverljivog oponašanja običaja tog dela društva, i neminovno počiva na finansijskoj moći koja želi da bude priznata i izvan merkantilnih okvira: možemo prezirati čoveka, da parafraziramo Balzaka, ali ne i njegov novac

Nije ni potrebno da kažem da je naravoučenije ove priče da u društvu ima mnogo neprijatnih stvari koje morate progutati, i to još s osmehom na licu.

Tradicionalno društvo počiva na modelu ličnosti koja dobro zna svoja socijalna i ostala ograničenja, na modelu ličnosti koja se opire bezmalo svakoj promeni statusa stečenog rođenjem. Dekonstruisanje socijalne stratifikacije dugo je bilo nezamislivo.

Zbirka eseja Knjiga o snobovima (The Book of Snobs) Vilijama Tekerija objavljena je 1848, iste godine kad i najpopularniji roman ovog značajnog viktorijanskog prozaiste Vašar taštine.

Članci i crtice koji će ući u ovu neobičnu i zabavnu studiju jednog mentaliteta pojavljivali su se u periodu od godinu dana, između februara 1846. i februara 1847, u satiričnom časopisu Panč.

„Ne smete brzo ili vulgarno da sudite o snobovima: ako to činite, dokazujete da ste i sami snob“, dodaje on.

Prvo je stvoren svet, a zatim, naravno, snobovi“, tvrdi Tekeri

Reč snob pojavljuje se u poznom osamnaestom

veku, najpre kao dijalekatski termin za obućara ili obućarskog šegrta.