Zoran Penevski

Učiti i spoznavati. To je jedino što je shvatila da ima smisla, jer sve ovo oko nas je obična prolazna mešavina. Sve je mlako oticanje. Ksenija je bila ubeđena da postoji nešto jače i čvršće, nešto trajnije i uzvišenije što stoji iza ovog sveta, nakon ovog bednog života.

Muzika je apstraktna slika koja nastaje zvucima koji zamenjuju boje, ali njena oštra i dosledna građa proizvodi drugačiju mekoću i energičnost različitu od izliva besa nemoćnih ljudi. Dok sledi akorde i prstima prelazi po belim pločicama u sporom galopu, čini joj se da je potrebno samo neprekidno svirati – i sa mnogo instrumenata, i sama i sa orkestrom – da bi ovaj svet postao srećno utočište za sve ljude. Da su misli poput muzike, niko više ne bi znao šta je to zlo.

Mislilac odriče večni život duše, slobodne od tela, u nekom spiritualnom životu. Iako vidi svu negativnost ovoga sveta, on ga hoće jer oseća svu privlačnost zadovoljstva u njemu.