Jovan Dučić

Има жена које нису ничије, и жена које су свачије, и најзад има жена које су по природи само жене једног јединог човека. Али има и жена које су пре свега мајке своје деце.

За четрдесет година колико сам учествовао у животу своје земље, редак је био министар који се раније био одликовао као научник, као беседник, као писац, као утемељач неке институције и зачетник једне идеје. Почесто све је ишло подражавањем и плагирањем малим досеткама, малограђанским сплеткама и плашљивим новотарењем. Међутим, једној земљи нису потребни ни јаки људи, него јаки принципи, ни диктатуре најбоље и најпросвећеније нечије воље, него диктатуре добрих државних закона.

Народ без осећања уљудности, а таквих има и међу највећим, то није народ него гомила.

Спокојство је стога једино што је он вечито тражио, и једино што никад није нашао.

Ако је жена љубоморна, она то није толико због страха да не изгуби човека којег воли, пошто верује да ће увек још неког волети, него је љубоморна од страха да јој га не буде отела нека друга жена. А ово би за њу значило двоструки губитак: изгубити не само човека којег воли него и своју сопствену цену код какве своје супарнице.

Господин је навикао да лако дадне слатку реч, као што лако испусти златну пару, а фукара све плаћа у маријашима, и увек мисли да је све преплатио.

Никад човек нема толико на памети да нешто важно или добро каже другим људима, колико увек има на уму да себе сваком представи важнијим него што је у ствари

Страховати, то значи умирати по сто пута дневно.

Несрећна је земља која има на управи сваки час по једног Спаситеља.

Другим бићима је довољно да имају храну и пребивање па да буду спокојна, и чак радосна, а једино човек може постићи и сва богатства и све благодети, па да ипак остане неспокојан.