Sidarta Mukardži

Ružne činjenice često ubijaju lepe zakone

„Jezik nije samo naš sluga“, pisao je Johansen, „već može da nam bude i gospodar.

Zvanice su – pošto prođu kroz zasvođeni, mermerom ukrašeni foaje, u kom se na istaknutom mestu nalazila slika Goltonovog porodičnog stabla – mogle da slušaju predavanja na temu genetičkih manipulacija u svrhu povećanja prosečnog rasta dece, naslednosti epilepsije, obrazaca polnog opštenja u alkoholičara i genetskoj prirodi sklonosti pojedinaca prema zločinu.

„Slaboumnost“ se 1924. javljala u tri različite varijante: idiot, debil i imbecil.

Na papiru, ti termini su se odnosili na manje izrazite oblike kognitivnog invaliditeta, ali u praksi su te reči predstavljale obrtna semantička vrata koja su se isuviše lako otvarala da propuste unutra raznoliku grupu muškaraca i žena, među kojima mnogi nisu patili ni od kakvog duševnog oboljenja – prostitutke, siročad, depresivce, skitnice, sitne kriminalce, šizofreničare, disleksične, feministkinje, buntovne adolescente – ukratko, sve čiji su ponašanje, želje, izbori ili pojava odudarali od prihvaćenih normi

Četrdesetih godina prošlog veka, Dobžanski će se direktno obrušiti na ta pitanja: naposletku će postati jedan od najglasnijih naučnih kritičara nacističke eugenike, sovjetske kolektivizacije i evropskog rasizma

Ukrstio je ozračene mužjake sa ženkama i posmatrao kako se u bocama za mleko pojavljuju crvići.

U Teksasu je ta izlazeća zvezda genetike počela da uređuje podzemne socijalističke novine Spark (nazvane po Lenjinovoj Iskri), koje su se zalagale za građanska prava Afroamerikanaca, pravo glasa za žene, obrazovanje imigranata i kolektivno osiguranje radnika – što se po savremenim merilima teško može smatrati radikalnim programom, ali u to vreme je bilo dovoljno da potpali njegove kolege i naljuti vlasti. FBI je pokrenuo istragu u vezi s njegovim aktivnostima.

leto te godine, Rihard i Lina Krečmar obratili su se Hitleru s molbom da im dozvoli da podvrgnu svog sina Gerharda eutanaziji. Četvoroipomesečni Gerhard bio je rođen slep i sa deformisanim udovima. Njegovi roditelji – vatreni nacisti – nadali su se da će pokazati svoju ljubav prema naciji tako što će eliminisati svoje dete iz njenog genetskog nasleđa.

Naslutivši šansu, Hitler je odobrio ubistvo Gerharda Krečmara i potom žurno proširio program i na ostalu decu. U saradnji s Karlom Brantom, svojim ličnim lekarom, Hitler je imenovao Komisiju za naučno evidentiranje ozbiljnih naslednih i urođenih bolesti, kako bi primenio mnogo širi nacionalni program eutanazije, namenjen da iskoreni genetski „defektne“

Drugi doprinos nacista genetici nikad nije trebalo da bude doprinos. Sredinom tridesetih, kad je Hitler došao na vlast u Nemačkoj, mnoštvo naučnika je predosetilo narastajuću pretnju nacističkog političkog cilja i napustilo zemlju. Nemačka je početkom dvadesetih godina prošlog veka dominirala naukom: bila je retorta atomske fizike, kvantne mehanike, nuklearne hemije, fiziologije i biohemije. Od stotinu Nobelovih nagrada dodeljenih između 1901. i 1932. u oblasti fizike, hemije i medicine, trideset tri su dobili nemački naučnici (britanski su dobili osamnaest, američki samo šest).