Aleksandar Đuričić Ash

Životne priče često baš tako počinju: imaš burek, jogurt, petnaest godina, a otac tvoje drugarice vozi Mercedes. Nešto ti se tu dopada, nešto ne, život te još mazi i golica, smeješ se, a ni sam ne znaš šta ti se dešava.

Nigde se život ne otkriva tako jasno u svojoj nedokučivosti i paradoksalnosti kao na sahrani mladog čoveka. Šta je to što može tako brzo i bez traga da nestane i da od svega napravi ništa?