Пола срце, пола камен —
То сам био ја;
Пола студен, пола пламен
Крвца моја сва.
Ти си камен научила
Љубит’, горети,
А срцу ми даде крила,
Срце одлети.
Одлетело небу, рају,
Богу, светлости,
Вечној зори, вечном мају,
Вечној радости.
Да избере двома нама
Кутак убави,
Мирно место међ звездама
Нашој љубави.
Још се моли Богу тамо,
Благ да опрости,
Што ћу љубит’ тебе само
Целе вечности.