U novoj priči Vesne Dedić, koja je kao i prethodne inspirisana ispovešću jedne njene čitateljke, pronaći će se svaka devojka koja je ikada jednog muškarca ne samo volela, već obožavala. Glavna junakinja je zanesena, opčinjena i zaljubljena punih četvrt veka braka i ne prihvata ni jedan dokaz koji ukazuje da je ljubav njenog izabranika umrla. Ona je, kako sama kaže, “bila mila prema njemu čak i kada je bio ponekad grub, fina i kada je on bio bezobrazan, nasmejana I kada je on bio ljut.” Obrazovana, uspešna, lepa i odgovorna uspeva da drži konce života u svojim rukama, ali ne uspeva, ili ne želi, da izleči ljubavno slepilo. Ona kaže kako mu nije “nikada ništa zamerala” i navodi da je “uvek prezirala žene koje vaspitavaju muževe, one koje im svakog dana nešto zameraju i popravljaju njihove mane kao delove na polovnim kolima.” Ova psihološki jaka i dramaturški brza kratka priča Vesne Dedić je zanimljivo štivo, ali i poučan primer kako se lako uđe u ljubavni vrtlog iz kojeg možemo izaći jedino — sami.
